Историјски развој мачевања
Мачевање као борилачка вештина постоји хиљадама година, а у одређеној форми одржало се и до данас. Постоји више различитих врста ове вештине, а једна од њих је и Спортско мачевање. Спортско мачевање које се данас вежба у свету односи на вештину која се развила на западу крајем XVIII и почетком XIX века, из италијанске и француске школе мачевања. Крајем Средњег века и почетком Новог века тешки двосекли мачеви бивају замењени једносеклим мачевима (сабља) и лакшим и тањим мачевима којима се углавном боде (италијански рапир, француски флорет), а са променом изгледа мача мењају се и вештина и борбене тактике. У Савременом добу се у борбама тежиште преноси готово у потпуности на ватрено оружје, док мачевање наставља да се изучава првенствено као вештина за изградњу и складан развој духа, ума и тела. У форми спорта мачевање се први пут јавља у Италиији и Енглеској крајем XVIII века, а у данашњем облику је званично установљено 1913. године оснивањем Светске мачевалачке федерације (FIE - Federation Internactional d'Escrime).
kratak_pregled_istorijskog_razvoja_macevanja.pdf | |
File Size: | 23 kb |
File Type: |
Мачевање у Србији
Вештина мачевања дубоко је укорењена у српској традицији. Познато је да је још од средњег века на овим просторима било много изврсних мајстора мачевања, а само неки од њих су и Растко Немањић, витезови Иван Косанчић и Милош Обилић и деспот Стефан Лазаревић. Племићи из других европских земаља долазили су на српски двор да уче ову вештину. Међутим, током вишевековне окупације од стране Турског царства, школе мачевања у Србији су готово сасвим угасле, али је вештина мачевања преношена у виду несаломиве воље и борбеног духа који су налазили начин да се испоље и у борби и у миру. Савремене школе мачевања у Србији обновљене су средином XIX века за време владавине Михаила Обреновића, упоредо са обновом и развојем српске државе. Данас се спортско мачевање вежба у више градова у Србији, а српски мачеваоци настављају да остварују изузетне резултате на балканским, евромпским и светским такмичењима.
Мачевање као олимпијски спорт
Мачевање се као олимпијски спорт појављује већ 1896. године, на првим обновљеним Олимпијским играма у Атини, и од тада је било заступљено на сваким Олимпијским играма све до данас. На ОИ 1896. године били су заступљени флорет и сабља, али само у конкуренцији за мушкарце, а 1900. уведен је и мушки мач. Флорет у конкуренцији за жене уведен је 1924. године, женски мач 1996. а женска сабља 2004. Тренутно су све три дисциплине подједнако заступљене и у мушкој и у женској конкуренцији, и обухватају и појединачно и екипно такмичење у сва три оружја.